Da li nositi kacigu?

Zašto kacige!?

Mnoga istraživanja se suprostavljaju, jedna kažu da su kacige potrebne i da nam štite glavu ako sami padnemo,a druga kažu da je pri padu vrat ugroženiji ukoliko nosimo  kacigu.

Da li odgovor leži u pitanju: "Zasto svi piloti nose kacige?" Jer ako udaris avionom u nešto, ili ispadnes bez padobrana, tesko da ce kaciga da ti spasi zivot... Kamikaze ih verovatno nose kao modni detalj.

Apsorpcija udarca

Kada glava udari u tlo, dobro je imati nešto između nje i tvrde površine. U idealnom slučaju, to bi trebalo biti nešto što je u stanju apsobovati deo energije udarca. Tu nalazimo korist od kacige. Dakle kaciga je napravljena, dizajnirana da pukne prilikom udarca glavom.

Pri padu i udaranju glave o tle ili neku drugu prepreku, telo,a samim tim i glava nosi određenu energiju, što zavisi od brzine kretanja. Ako pri padu udaramo prvo glavom sva ta energija je usmerena na glavu. Da bi se udarac apsorbovao, kaciga će se deformirati i time osigurati što manja oštećenja glave. Stepen usporavanja te KINETIČKE energije je mali,aliizuzetno važana – mozak je slobodan u lobanji i udarac ili trzaj može rezultirati oticanjem, pritiskom i oštećenjem mozga.

Dakle kacige pucaju i nek pucaju jer time apsorbuju udarac i smanjuje silinu udarca glavom i time se umanjuje rizik od povrede lobanje i mozga.

Sledeći put kad padnete s bicikle i polomite kacigu, nemojte se opterećivati kako je lako pukla i cenom iste, jer kacige su napravljene da budu žrtvovane.

Koju opremu je potrebno imati na bicikli?

Opremu za bicikl možemo slobodno podeliti na obaveznu i opštu.

Obavezna oprema je ona koja se spominje u ZOBS i pravilnicima i nju smo obavezni imati na bicikli dok je koristimo, a opšta je ona koja nam može doprineti objektivan osećaj sigurnosti.

• Prateća - opšta oprema podrazumeva da ponesemo sve što nam je potrebno za jednu rekreativnu vožnju.

• REZERVNA GUMA, KOMPLET ZA KRPLJENJE GUMA, ALAT, PUMPA ; Alat, unutrašnja guma su nešto što se nikada ne zna da li će vam zatrebati, a u slučaju da vam zatreba a nemate, osećaćete se jako loše.

• PRVA POMOĆ

• KACIGA I PRSLUK ; Kaciga je nešto što smo možda trebali da stavimo i pre svih ostalih stvari, ipak ona je tu da sačuva glavu u koliko je to potrebno, reflektujući prsluk, u koliko vas uhvati mrak, odličan vid zaštite.

Zima je i vreme kada se većina ljudi sprema za proleće i nov bicikl. Da li mi možete nešto reći na šta treba da obratim pažnju ili koji bicikl da kupim?

Odgovor na ovo pitanje će Vam odogovriti Miloš Krnetić.

TRI POČETNIČKE GREŠKE KOJE TREBA IZBEGAVATI PRI KUPOVINI BICIKLA

Ako ste se već odlučili za tip bicikla i odvojili novac, ostaje samo da pazarite. Međutim, vremena su takva da će (barem većina prodavaca) učiniti sve kako bi prodala proizvod, vredeo on ili ne.

Potkujte se dobro za svako sučeljavanje jer je dobro obavešten kupac ujedno I pametan kupac. Želeo bih Vam predstaviti priču koju je maltene svako od nas iz biciklističkih voda jednom prošao. Ako niste stručno potkovani, a nazire Vam se kupovina bicikla - pročitajte tekst koji sledi, može Vam samo biti od koristi.
   
“Iako biciklistička populacija u Srbiji lagano raste, još uvek nije lako među poznanicima naći nekog ko se razume u bicikle dovoljno da ume da da dobar savet pri kupovini bicikla. Ljudi pogrešno shvataju bicikle. Rekreativci po pravilu kupuju planince (MTB), jer to je terenski bicikl – može da ide svuda, dakle jak, udoban, izdržljiv.

Kako pogrešiti?
   
Evo kako:
   
Neupućen kupac ode u radnju ili na internet…i šta vidi? Lepo ofarban, što nabudženiji - to bolji. Amortizer napred i pozadi, a ako su i disk kočnice to je prava milina. Još ako je sve to stalo taman u budžet - nema bolje. Ili, raspita se neupućen kupac i čuje da je Šimano oprema odlična a da su X, Y i Z dobre marke. Dakle, bicikl X sa Šimano opremom je odličan!

Ili, uzmete najskuplji iz radnje – recimo, imali su Reebok bicikl i SuperFu bicikl; taj super je očigledno kineskog porekla a Reebok je firma, dakle Reebok… pa ne baš, bicikli su 99,9% isti, samo su im nalepnice drugačije. Bilo kako bilo, date gomilu para za loš bicikl koji se raspadne posle dve godine i smuči vam se biciklizam.

Osnovna greška koju ljudi prave je neshvatanje koncepta bicikla. Bicikl nije kao auto. Ne može da se kaže: “E, čuo sam da su Mercedesi dobri, dakle, sve što ima Mečkin znak na sebi je dobro, svakako mnogo bolje od Juga.” Nije ni motor, pa da se zna da je svaki KTM sigurno bolji od svakog Tomosa. Bicikl, to su Lego kockice. Gomila delova koji se pravilno rasporede i povežu da daju igračku. Ono što proizvođači rade je da naruče ram bicikla iz velike kineske fabrike (po sopstvenom dizajnu, kopiranom dizajnu, ili po tuđem dizajnu koji se nudi na prodaju). Kao što svi znamo ali se pravimo da nije tako, Kinezi prave sve, samo je pitanje proizvođačke specifikacije i kontrole proizvodnog procesa (Ono što se ne pravi u kineskoj fabrici svakako nije za našu ciljnu grupu jer košta više hiljada stranih valutnih jedinica kakogod da se okrene.). Onda na taj ram stave gomilu komponenti, koje proizvodi neko drugi (i na taj proizvod, zavisno od dogovora, napiše svoje ime ili ime proizvođača koji je naručio robu). Onda toj šklopociji daju ime. Tako fabrika X izbaci na tržište model Xx. Taj model pripada određenoj klasi a klase mogu da budu od budžetske, koja nije predviđena za više od povremenog vozanja duž lokalnog šetališta, do vrhunske, na kojoj sportisti svetske klase voze trke (ili na kojima snobovi pedalaju duž Vašeg šetališta).

Normalno, svaka klasa ima na sebi odgovarajuću opremu. Tako i Šimano ima delove od sira i reciklirane plastike koji se jedva drže u jednom komadu i funkcionišu kao da ih je sastavio osrednje talentovan sedmak na času OTO a ima i delove izrađene od karbonskih vlakana i legura za koje NASA neće saznati još 15 godina i spram kojih se šteluju cezijumski časovnici. A ima i bicikala ispod svake klase, kojima se sve proizvodi u no-name kambodžanskim i indijskim udžericama i kojima je osnovni tržišni adut da vizuelno liče na opaku mašinu. Otprilike kao kad propaliteti iz kraja na trulog Juga stave spojlere, auspuh fi 50 i tamnu foliju u nadi da će neka budala da pomisli da to onda mora da ima i tiptronik menjač uparen sa 400 konja. Početnici se po pravilu zaleću na takve jer svi znaju za štos sa Jugićem, ali se u bicikle slabo ko razume. Da vidimo kako to da sprečimo. (Sve vreme pričamo o MTB, kao podrazumevanom biciklu za početak).

Prvo, opšte stvari:

0. Donja granica troška za nov bicikl je 200 €, za polovan 150 €

    Sa ovim se, nažalost, morate pomiriti. Vreme je surovo. Pre je išlo za malo manje, sad se poskupelo. Bicikli jeftiniji od toga su sastavljeni od komponenti kojima trajnost nije jača strana i razliku u novcu ćete vrlo brzo potrošiti na servisiranje. Pritom sve vreme vozite bicikl koji loše funkcioniše.


1. greška: „Nabudženo“ nije obavezno i kvalitetno

    Amortizeri, kvalitetni amortizeri su veoma skupi. Takođe, dok se prednji amortizer može spakovati na bilo šta, (dobar) zadnji amortizer se po pravilu pakuje samo na dobar ram. Elem, dobar ram za 2 amortizera (da ne kažem, s punom suspenzijom) sa ta dva (dobra) amortizera (samo ram i amortizeri!) košta 3-4 puta više od celog „nabudženog“ bicikla koji se kao san uklapa u vaš budžet. Još ako u tu priču ulete i „diskovi“… ihahaj… Da ne davim sad, ako vidite bicikl sa obe suspenzije i diskovima, polovan bicikl, taj košta bar 500 € ako je u dobrom stanju. Nove da ne pominjem.


2. greška: Šimano oprema je vrhunska

    Pogrešno. Neke klase Šimano opreme su vrhunske, neke nisu.

Apsolutno najslabija klasa opreme koju je prihvatljivo imati na biciklu je Tourney. Vozio sam ovu opremu na svom prvom ozbiljnom biciklu; radi posao, ali niti ga radi naročito precizno, niti ga radi naročito dugo; svako malo je potrebno nešto doštelovati. Nije za naprezanja tipa trava, blato itd. Posle Tourney-a idu Acera i Altus; malo bolje rade od Tourney-a. Zatim ide Alivio. Alivio je do skora bio granica ekonomske klase, dok se sad računa u nižu srednju klasu opreme. Ako mahom bicikl vozite po drumovima, ništa Vam bolje ne treba.

Ozbiljna igra počinje s Deore opremom. Ovo je srednja-srednja klasa opreme i za ljude koji ne voze offroad završava 99% posla. Moj bicikl za asfalt od nabavke (godinama unazad) ima Deore opremu koja radi besprekorno.

Viša srednja klasa; Deore LX i Deore SLX (u redovnom govoru ono „Deore“ se izostavlja, koriste se samo ovi „pridevi“). LX je zamišljen kao oprema za cikloturaše (one koji napakuju bicikl prtljagom pa odu na more, ili na put oko sveta), SLX kao oprema za offroad.

Visoka klasa: Deore XT; 95% ozbiljnih bajkera na svom biciklu ima bar jednu stvar iz XT klase, zahvaljujući crnom tržištu. Za ovim nivoom opreme realnu potrebu ima 5% biciklističke populacije, koja se takmiči ili baš ozbiljno vozi offroad i očekuje da oprema radi glatko i pouzdano u SVIM uslovima. Obratite pažnju na *svim* – na ovo se svako obraduje, ali bicikl umočen u mulj 20 puta u prethodnih 1000 metara, koji i dalje besprekorno koči i besprekorno menja brzine realno treba šačici ljudi. Svi ostali će biti srećniji i sa opremom koja se neće snaći u mulju i granju ali odlično radi po lepom vremenu i razumnom terenu.
XTR – ova oprema ima poseban sajt. NASA je ugrađivala XTR sajle u komande spejs šatla… potrebna ljudima koje od pobedničkog postolja na ozbiljnim trkama deli manje od sekunde. Svima ostalima služi kao kompenzacija za nedovoljnu nabudženost neke druge opreme, obično reproduktivne.

Dok se još bavimo opremom, pomenimo (početnicima nepoznatog) američkog proizvođača opreme – SRAM. Jedina ozbiljna konkurencija Šimanu; poslednjih godina se često desi da SRAM bude nosilac inovacije a Šimano taj koji ih sustiže u sledećoj generaciji opreme.

SRAM takođe pravi opremu u svim nivoima, koju je po imenu lakše svrstati u odgovarajuću grupu. Odmah dajemo i ekvivalentnu Šimano klasu.

X-3 i X-4 – ekonomska klasa
X-5 = Deore
X-7 = SLX
X-9 = XT
X-0 = XTR
Lično, mislim da je SRAM bolji; čim sam krenuo da sam sastavljam bicikl za planinu, na njega sam stavio SRAM. Milina.

3. greška – Proizvođač bicikala X je vrhunski

    Kratak rezime: to što na ramu piše X ne znači da je sve ostalo automatski bombona. Pogledajte opremu na biciklu pa ćete znati u kom filmu taj bicikl igra. Scott ima karbonske modele koji koštaju deset hiljada evra, ali to ne znači da je bicikl na kome piše Scott napakovan Tourney opremom 3x bolji (pošto je već 3x skuplji) od modela manje renomiranog proizvođača s istom opremom. Mogu samo da vam kažem koje bicikle da uvek izbegavate:

- Sve bicikle koji se prodaju u univerzalnim prodavnicama / lancima sportske opreme.

- Sve bicikle koji se prodaju po tržnim centrima. Ovo su (s izuzetkom nekih modela Nakamure, koju prodaje Intersport, ne znam ima li gde KTM-a) sve modeli koji „imaju prođu“ jer su ili jeftini ili „izgledaju“ a bez izuzetaka su prilično lošeg kvaliteta.

- Sve bicikle koji se prodaju u radnjama koje imaju manje od 5 izloženih modela (i koje po pravilu prodaju i nekakve alatke za po i oko kuće) – iste te modele (i još koji preko toga), verovatno po nižoj ceni, možete naći u velikoj prodavnici bicikala i opreme.

- Sve bicikle koji imaju 18 brzina. Minimum je 21 brzina (3×7) – ne zbog broja brzina, nego jer na tom nivou počinju da imaju kakav-takav kvalitet materijala, dok je sve ispod toga kineska prodavnica. Još bolje ako uzmete bicikl sa 24 brzine (3×8 – osmofaz) ili 27 brzina (3×9 – devetofaz), jer se taj nivo opreme još uvek proizvodi u normalnim fabrikama.

- Bicikle s čeličnim ramom (ponesite magnet u kupovinu). Dobar nov čelični ram košta više nego što bi vam palo na pamet da date za jako dobar nov bicikl. Sve ostalo je kineska prodavnica.

Pa koji bicikl da kupim?

    Na ovo vam retko ko direktno odgovara, da ne bi posle bilo da Vas je obmanuo – “Kupio sam ovo a to nije ono što sam hteo / je raskantano (ako je polovno)“.

Prvo razlučite. Hoćete li nov bicikl ili polovan bicikl. Da preformulišem; da li možete sebe da ubedite da je skroz ok kupiti polovan auto, ali je nesigurno kupiti polovan bicikl? Da, ja navijam za polovan bicikl. Zašto? Zato što je tržište malo, imamo samo nekoliko prodavaca ozbiljnih bicikala (od kojih su dva i proizvođači sopstvenih marki – Polar (Planet bike) i Capriolo (Capriolo). Monopol istovremeno znači da prodavci diktiraju visoke cene. Treba baciti pogled na paletu cena i u razmatranje uzimati skuplju polovinu. Kad se vidi koliko je to para i koju opremu dobijate za te pare… polovnjaci postaju logičniji izbor. Ako i dalje gađate novo – ponesite više para nego što ste hteli da date.

Umesto fusnote: najbolje (i najskuplje) je sklopiti svoj bajk, od nule, dok je češće u igri nadogradnja menjanjem opreme koja je već na biciklu, ali to je već igrarija za ljude koji dobro znaju šta hoće i zašto. Bicikli se kupuju po dobro snabdevenim prodavnicama biciklističke opreme, ako Vas zanima nov bicikl, ili po oglasima, ako tražite polovne ili sivu ekonomiju i znate šta radite. Servisi sa dozom renomea prolaze za oba. Praktično svi koji prvi put kupuju ozbiljan bicikl se prevare, bilo da prođu skuplje ili da uzmu lošije. Štos je prevariti se malo, ne mnogo.

Gde kupiti?

Ako želite nov bicikl, od pomoći Vam može biti poseta sajtovima Planetbajka ili Capriola. Ako Vas, ipak, zanima polovan bicikl, sajtovi Cikloberza i Ciklonaut (rubrika “trange-frange”) su pravo mesto za Vas.